МАТИЦА СРПСКА (основана у Пешти 1826, у Новом Саду од 1864) настала је с намером „ да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то сада и отсад без престанка за свагда" и с намером да омогући редовно излажење Летописа, најстаријег живог српског часописа чији је први број 1824. уредио Георгије Магарашевић. Матицу српску основали су Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Ђорђе Станковић и Јован Хаџић, први председник.

Матица српска је прве књиге објавила 1827. (књиге Јована Стерије Поповића и Милована Видаковића), а 2007. основала свој Издавачки центар који наставља богату традицију Издавачког предузећа.

Издавачки центар Матице српске има Антологијску едицију Десет векова српске књижевности (прво коло 2010, први уредник Миро Вуксановић) и Едицију Матица (покренуту 2007, прво коло су уредили Миро Вуксановић, предлагач основне концепције Издавачког центра, Славко Гордић и Миливој Ненин).

За Едицију Матица своје књиге по позиву дају савремени српски писци. Антологијска едиција излази према Концепцијским и уређивачким начелима. Обе едиције су у годишњим колима.

Издавачки центар је објавио капитално издање, у два тома, Историја српске књижевне критике Предрага Палавестре. Историја заокружује раније објављену Едицију Српска књижевна критика у 25 томова, објављених од 1975. до 1995.